- 1. собака (1960 рк)
ж. ит; охотничья собака авчу ит; ◊ вот где собака зарыта разг. муна мунда экен ишни аслусу, ишни гьакъкъаты булай экен, иш шу ерде; на этом деле он собаку съел разг. шу ишни ол тындырыкълы кюйде уьйренген, бу ишге бек уста болгъан; устать как собака разг. ёрулуп гьалсыз болмакъ, итдей ёрулмакъ.
- 2. соба́ка (2007 рк)
ж, -и, -∅ ит ◊ Вот где соба́ка зары́та мунда экен ишни аслусу. Соба́ку съел на чём и в чём (разг.) ишге бек уста болгъан. Соба́ч/к/а ж, -и, -чек, чкам. Собач/о́нк/а ж, -и, -о́нок, -о́нкам