- 1. порог (1960 рк)
м. 1. (двери) посагъа; 1. (каменистое возвышение речного дна) гьардемик, атылмакъ (агъын сувну тюбюндеги уллу таш); 1. перен. (преддверие) алды; на пороге смерти оьлюмню алдында; ◊ обивать пороги эшик-эшикге урунуп айланмакъ, бир затны тилей туруп биревню артындан бара турмакъ.
- 2. поро́г (2007 рк)
м, -и, -ов 1. посагъа 2. гьардемик, атылмакъ (агъым сувну тюбюндеги уллу таш) 3. перен.; чего алды 4 на поро́ге сме́рти оьлюмню алдында ◊ Обива́ть поро́ги эшик-эшикге урунуп айланмакъ. Поро́ж/ек м, -жки, -жек, -жкам